Gavran

Od kada si sinoć odletela s drugim,
naše gnezdo,prazno je,
ostalo je možda još pokoje pero,
ali to je sve moj Gavraneeeee.


Sećaš li se onda kad smo nebom leteli,
hleb od golubova otimali,
svaka krošnja,svaki krov,svaki park je bio naš.
O,zašto si zašto,odletela sad baš.

Naša deca su gladna,čuješ,gladna su.
Još jedno jaje se izleglo,tu na Lukasu.
A tebe nema,ptičurino,nema te,
kako će tvoja deca bez tebe.


Gavrane Moj,da živiš 300 godina ti
žele ti žele,drugari iz jata,tvoji.