Izjava Saleta Leri Flinta iz knjige Bigzonomikon

Izjava Saleta Leri Flinta
I opet vam kažem,s vašom izjavom možete d’obrišete dupe.Držite me u buvari koliko ’’oćete,osudite me,ubijte me ako ’oćete,da bi dobili žrtvu kojom ćete održavati iluziju koju nazivate pravdom,ali ne mogu vam reći ništa više od onoga što sam već rekao,jbt. Ništa nisam dod’o,ništa slag’o,a ako je nešto ostalo nejasno,to je zbog oblaka užasa koji se nadvio nad moj zgranuti razum- i zbog sve one jeze koja se nadvila nadamnom.
Ponavljam,ne znam šta je s Ivanom,mada se nadam da sada mirno počiva negde,ako je to ikako moguće.Istina je da smo 5 godina svirali u tom BIGZ-u,i da sam učestvovao u pravljenju strašno jebeno dobrog mjetala.Ne poričem da smo nosili instrumente,kablove,pedale i ostala sranja,to šta više potvrđujem; jer sve te stvari su igrale ulogu u onoj jedinoj groznoj sceni koja će ostati kao nožem urezana u moja pomućena sećanja.Ali o onome što je usledilo, i žašto su me našli sledećeg jutra samog i ošamućenog na ulazu u zgradu BIGZ-a,moram i dalje tvrditi da ne znam ništa,izuzev ovoga što sam vam već nekoliko puta rekao.Kažete nema nijednog mesta koje može da posluži kao scena za ovo sto sam izjavio,e pa ima.Zgrada BIGZ-a.Zašto se Ivan nije vratio,to samo on ili njegova senka – ili nešto bezimeno što ne mogu opisati može da vam kaže.
Kao što sam rekao,dugo imasmo probe u tom BIGZ-u,u kom ima brdo studija,gde mo’š se izgubiš dok pljuneš.Sećam se da me podišla jeza kad sam prvi put ušao u lift,jebem ti sunce žarko.Ne znam koji nas je kurac terao da te noći imamo probu,a poslednje što sam očekivao je bilo to što nas je zadesilo.U moju dušu se urezala slika tej ejdne scene,koju ću pamtim dok sam živ.
Studio je bio na sedmom spratu,u zamračenom delu hodnika,kroz koji ni pacovi ne smeju proći bez da provere jel bezbedno.Na sve strane je bilo znakova zanemarenosti i oronulosti i mene je, izgleda ,opsedala misao da smo Ivan,ostali i ja,jedini koji se tamo nalazimo.Nad hodnikom ,slabašna svetlost je virila kroz ubitačna isparenja gandže i dima koja su se izlivala iz nečuvenih katakombi koje su izigravale studija na tom spratu i pri toj svetlosti sam mogao da razaberem odvratne nizove gnusnih grafita,govana i mahovine,sve to polusrušeno i zaraslo u paučinu,umrljano pišaćkom,vlagom i pitaj boga čega sve još.
Prvi jasni utisak mog vlastitog prisustva u ovom strašnom nekroBIGZ-u odnosi se na trnutak kad sam zastao dispušim pljugu ispred izvesnog,napola sjebanog ulaza u klonju.Tad sam primetio da imam baterijsku lampu u džepu.Nismo izgovorili ni reč,jer smo se spremali da žežemo žestok mjetal i bez oklevanja udarismo po džn džn-u.Nakon probe,ispijenih 3-4 krmače jelena,završismo žestoku svirku i krenusmo kući.Ekipa ode,ostasmo Ivan i ja da čekamo busa,međutim u jednom trenutku, Ivan itvali da je zaboravio kabl.E u kurac,aj nazad.
Na ulazu u BIGZ,mi reče. ’’Aj brate neka ja ću,sačekaj me ovde’’, rekao je,’’ bedak da se i ti cimaš do gore’’.Još uvek mi u sećanju odzvanjaju ove reči i još uvek se sećam svog protivljenja.Izgleda da mi bio bedak da ide sam,reko da mu pravim društvo u onim katakombama,no insistirao je d’ide sam.Ušao je u taj lift i krenuo gore.Još za tren sam mogao da čujem struganje sajle lifta,ali zvuka nestade.Bio sam sam i čekao sam.
Neprestano sam gledao na sat,jer jebote,otićiće mi noćni,šta ću onda.i grozničavo,zabrinuto čekao ortaka,ali njega nije bilo.Tada ga pozvah i iz moba dopre slabašno krčanje i ja pozvah svog ortaka napetim glasom metalskim.Ma koliko da sam stepeo,ipak sam bio nespreman na reči koje su doprle do mene,tako uplšene i drtave,kakve nikad nisam čuo,da sam momentalno malo pišnuo niz nogavicu.On koji je tako mirno ušao u lift,sada me je zvao odozgo drhtavim šapatom,strašnijim od najgoreg vriska:
’’Brate jebote!Kad bi samo video ono što ja gledam!’’
Nisam mogao da odgovorim.Mogao sam samo da čekam da nastavi.Tada se opet čuo izbezumljeni glas.
’’Sale Leri Flintu,jebote,to je grozno-čudovišno-neverovatno.Ja sam zgranut!’’
Ovoga puta glas me nije izdao i sasuh u slušalicu bujicu pitanja.
’’Šta je?Šta je?Instrumenti?Pacovi?Bubašvabe?’’
Još jednom začuh glas ortaka svog,još uvek promukao od straha,ali sada već,izgleda sa prizvukom očajanja.
’’Ne mogu ti reći,brate!To je potpuno nezamislivo,ja sam zgranut,ne usuđujem se da ti kažem,nema čoveka koji to može saznati i ostati živ!’’
Opet tišina,izuzev mojih sada već paničnih pitanja.I tada,Ivano glas,na vrhuncu još većeg zaprepašćenja:
’’Sale brate!Kumim te Bogom,smesta beži!BEŽI!!!Brzo,ostavi sve i beži odavde,to ti je jedini spas!ŠIBAJ BREEE!!!NE TRAŽI DA TI OBJAŠNJAVAM BEŽIIII!Kidaj bre jebote!’’
Pribrao sam se malo i povikao da dolazim gore,ali na ovo,glas mog ortaka se pretvorio u krik krajnjeg beznađa.
’’NEEEE!!!!!Nemoj!Ne razumeš!Prekasno je!Beži jebote!’’
Pokušavao sam da ga ne poslušam,da se popnem,ali sledeći njegov šapat zatekao me je još uvek nepomičnog,okovanog potpunim užasom.
’’Sale brate,požuri...Ne vredi moraš ići,bolje jedan nego dvojica...’’
Ovde Ivanov šapat naraste do krika.
’’Prokleti bili ti pakleni,samo naviru.U KURAC!!!KIDAJ!KIDAJ!!!KIDAAAAAJ!!!!’’
Posle toga nastala je tišina.Ne znam koliko sam dugo stajao tako,mucajući,dozivajući.
I tada dopre do mene vrhunski od svih užasa,neverovatna,nepojmljiva,upravo neizreciva stvar.Kažem dugo sam tako čekao nakon što je Ivan vrišteći izgovorio poslednje očajničko upozorenje i samo su se moji krici sada čuli.Ali posle izvesnog vremena opet se nešto čulo u slušalici.Opet sam ga dozvao.’’Ivane,jesi li tamo?’’ i u odgovoru čuo sam ono što je nadnelo oblak užasa nad moj razum.Ne pokušavam da objasnim tu stvar,taj glas,niti se usuđujem da pokusam da ga opišem,jer pri prvim rečima sam izgubio svest i ničega se ne sećam sve do trenutka kad sam se probudio u urgentnom.Da li da kažem da je glas bio dubok,potmuo,grolujuć,udaljen,vanzemaljski,neljudski,bestelesan?Šta da kažem?Koju posluku porat?To je kraj mog doživljaja i kraj moje priče.Čuo sam ga,dok sam stajao tamo kod ulaza u BIGZ,čuo sam ga kako izvire iz slušalice.
Evo šta je rekao.
’’Budalo,Ivan je MRTAV!’’

Gavran

Od kada si sinoć odletela s drugim,
naše gnezdo,prazno je,
ostalo je možda još pokoje pero,
ali to je sve moj Gavraneeeee.


Sećaš li se onda kad smo nebom leteli,
hleb od golubova otimali,
svaka krošnja,svaki krov,svaki park je bio naš.
O,zašto si zašto,odletela sad baš.

Naša deca su gladna,čuješ,gladna su.
Još jedno jaje se izleglo,tu na Lukasu.
A tebe nema,ptičurino,nema te,
kako će tvoja deca bez tebe.


Gavrane Moj,da živiš 300 godina ti
žele ti žele,drugari iz jata,tvoji.

Iz opusa komunizam blues

Da sam Mao

Da sam Mao
ne bi se ni skolovao
Da sam Mao
i najgrdju ribu bi izebao
Da sam Mao
mlogo bi se radovao
Da sam Mao
i iz crkvu bi krao
Da sam Mao
celu njivu bi poorao
Da sam Mao
nikad ne bi propao
Da sam Mao
i po kapitalizam pljuvao
Da sam Mao
ne bi se ni prao
Da sam Mao
svi bi pacovi potrovao
Da sam Mao
i stojecke bi srao
Da sam Mao
i uz vetar pisao
Da sam Mao
s stapici bi klao
Da sam Mao
s zenu bi se posvadjao
Da sam Mao
31. sina iz kucu isterao
Da sam Mao
rakiju bi od pirinac ispekao
Da sam Mao
struju ciganima isekao
Da sam Mao
u kafanu bi se raspojasao
Da sam Mao
i konobarku silovao
Da sam Mao
u dvorac bi stanovao
Da sam Mao
milku bez mrmota zamotao
Da sam Mao
konji vrani bi jahao
Kad bi bio Mao.

San

Dok ne zaboravim...sanjam nesto,ne secam se sta,crnilo.....zvoni neko,otvaram ono Bora i Dzindzer,Bora drzi mesa bugi pojacalo koje kao da je neki trazniztor,ovaj dve gitare.Dzindzer ulazi u klonju,seda na kadu i povezuje sve,ima neku plavu gitaru,stoji na masini,druga je neka bela i nju kao drnda,a Bora otisao u moju sobu i cujem kako se drka oko mog pojacala,al nesto kabl ne radi.
E sad Dzindzer nece da svira al' hoce da dzemuje.Ja sedim na solji gledam tu plavu gitaru i pitam valjda jel Goran pravio,a ovaj odgovara da da,Dragan.Onda sam odjednom u trpezariji,a Bora odlazi u kuhinju i rasklapa ono cudo za peglanje i pocinje da pegla neke majice i ja ono kao zajebi,otvaram vrata i izlazim negde...i onda se opet nicega ne secam,al sanjam nesto...

Zasto ovakav san,koji kurac,ne pamtim da sam skoro slusao Corbu,niti me nesto zanima.I onda se setim da je juce u novinama bila neka reklama za neku Borinu knjigu i neki dvd.

Narodna novokomponovana

Otisla si nisi rekla zbogom,
lice sam ti udesio nogom.

Kad te videh u krevetu s drugim,
pesnicom sam poc'o facu da mu ljubim.

Vrati se,vrati,oprastam ti sve,
ne mogu bez tebe.(ref)

Mnogo dugih noci ja sam tebe cek'o
Da se vratis al' ti si sad daleko.

Sunce sada na vedrom nebu sija
a moje srce jos za tobom kija.

Vrati se,vrati,oprastam ti sve,
ne mogu bez tebe.(ref)

Pesmica Tasovcu kao odgovor na sabaniju iz Strahinjica Bana

Sad znaci ocekujemo znaci odgovor znaci eminentnih sabana
iz ulice znaci Strahinjica Bana.

Znaci mojne da ti meckom zgazim "istrument"
bolje gola sisa nego cupavi dirigent.

Kraljice splavova pijane voze gradom i samaraju muriju
a kulturni sa smaraju u busu dok ulecu u gradsku furiju.

Dzaba tebi Taso,ova medijska koljacina
gradska seljacina ostace gradska seljacina.

Boromir is back!

Hell yeah!Game of Thrones 2,Return of the Boromir!

Pomen Đikiju i Slobi

Zvuk centrifuge se čuje iz groba
okreću se i Điki i Sloba,
kakva stoka političkom scenom vlada,
ode sve u majčinu sada.

Jadaju se oni tako jedan drugom,
dok ih sveti Pera nudi montecristo pljugom.
Jebem ti reforme kad me sjebo metak,
ae ne seri,ja capnuh u ćuzi,to je veći bedak.

Komunizam,demokratija isto ti je sranje,
bogatima plodovi,siromašnima suvo granje.

Novi sveCki poredak treba da se rodi
nove ideje o borbi,pravdi i slobodi!

Epički fejl sveCkih razmera

Šetasmo željni provoda,na dan zaljubljenih ja
i moja drugara dva.

Šta smo bože šta skrivili ti mi
kad smo čak na pet mesta ispušili.

U vrtoglavici žive duše,u Dangubi karaoke,
u u gradu brate nigde neke dobre picoke.

Krenusmo dvojkom,da siđemo nemamo gde,
a u Kornjaci da se sedne nigde mesta bre.

Krenusmo ka Čorbi ko ka zgradi Ujedinjenih Nacija
al kitu brate,tamo neka racija.

Da bedak bude veći dok se gradom šipči i luta,
naletosmo na neku ludaču čak tri jebena puta.

Da zacementiramo veče do epičkog kraja,
ispunjavaše nam muzičke želje preko narodnjačkog bum bum radija.

Serem se u zaljubljenih dan,
kad se vratih kući ko popišan.

Justice for Kuruz

Semafori

Zdravo zivo,sta se radi?
'el vam ikad palo na pamet kad krenete u dgra,pa kad se zabode crveno na semaforu,dizađete sa šjekirom i iseckate kopile na froncle?Jebo mater,po pravilu,uvek je crveni talas kad se ja nađem u busu,ali uvek.To je neverovatno,do sada sam 15 godina života izgubio na semaforu,od toga 9 na onom kod beograđanke.Za vozila ima da drži koliko mu se hoće,a za pešaka drži oko 3 sekunde.Jbt,pa nisam onaj naduvani  Husein Bolt,i njega bi zgazili do sada,da tamo prelazi.
Čak sam i pesmicu nakucko jedared onako u muci.

Svako jutro kada
upalim kola
sjebu me jedno
dva tri semafora
Kada krenem
ja u grad
crveno svetlo je
uvek tad.
Semafor je najveći
neprijatelj meni
crveno-stani
zeleno-kreni
Reff
Semafori
Semafori
jebo vas onaj ko vas stvori
Semafori
Semafori
najgori su semafori
Još tih prokletinja ima gde god se okreneš,i taman misliš saće prođe kad ono prc,već je crveno.MRŠ!
I onda se pitaju zašto kasnim.Eto zašto,zbog da jedeš govna, semafore.
Smrt semaforima!