Makar od sunca,do kraja dana ost'o slep
srce mi je puno,jer u kiosku videh dekolte lep.
srce mi je puno,jer u kiosku videh dekolte lep.
понедељак, 2. јул 2012.
четвртак, 9. фебруар 2012.
Pesma posvecena mojoj gitari tamo 19. januara 2008
Moja Branka
Branka,Branka,gitarice dedina
Branka,Branka,ljubavi jedina
Volem te,duso vise neg' 'leba
uz tebe mi samo wah-wah pedala treba.
Branka,Branka,noc je kriva zbog naseg rastanka,
svako jutro ja cekam,zbog radi novog sastanka.
Branka,Branka,dedina gitarice
samo tebe da sviram,ko jebe parice....
Branka,Branka,gitarice dedina
Branka,Branka,ljubavi jedina
Volem te,duso vise neg' 'leba
uz tebe mi samo wah-wah pedala treba.
Branka,Branka,noc je kriva zbog naseg rastanka,
svako jutro ja cekam,zbog radi novog sastanka.
Branka,Branka,dedina gitarice
samo tebe da sviram,ko jebe parice....
недеља, 5. фебруар 2012.
Smrt pljugama i duvanskoj industriji
Bez obzira na mnogo kvalitetnije i bolje aparate,za nekoga ko zeli prestati sa pusenjem(a nema dovoljno snage da to ucini odjednom,bez pomagala),najbolje je uzeti e-cigaretu,izgledom najslicniju obicnoj
(imati dve ili tri rezervne baterije,da ne bude panike kad zatreperi lampica,pa mora na punjenje,a vama frka,pa da se ne desi da posegnete za smrdljusom)
Izgled,kopija zara,boja filtera,dim,podsvesno zadovoljavaju potrebu i mozak dobija informaciju da je to ona prava(koliko god da smesno zvuci,ali kad posmatrate dim,zar,cigaretu osetite se umirujuce),a tu je i onaj osecaj u plucima kad se udahne.A ne smrde.
Izuzetno je bitno,da onog dana kada se pocne sa koriscenjem e-pljuge,obicne izbegavati(sve sto imate u steku pobacati ili podeliti),jer ubijaju i ukus i osecaj elektricne,dakle iskljucivo samo elektricnu.Prva 3-4 dana su kriticna,mozak ce da vam postavlja razne zamke(nije to to,sta cu ako se isprazni,nemam dovoljno filtera,premalo tecnosti,premalo dima,ovo je slabo isl),posle je vec lakse.Nema smrada izmedju kaziprsta i srednjaka,nema amonijaka,sumpora i ostalih sranja koja trpaju u obicnu pljugu.
U pocetku je najbolje pridrzavati se uputstava(10-12 cimova koji bi simulirali jednu popusenu cigaretu pa onda pauza dok se atomizer ne ohladi,a i baterija nece tako brzo vrisnuti),ali truditi se da se to ne cini cesto i bolje je cimnuti dva tri cima,kad god osetite potrebu za pusenjem,umesto purnjati ceo krug.Postepeno smanjivati i to.
Setite se da su pljuge poskupele...opet..a sve su budjavije.I poskupece opet.
Posle nedelju dana,kad bi ste potegli cim obicne pljuge,imali bi osecaj kao da ste udahnuli cim tompusa.Tad vec dim cigarete pocinje da vam smeta,kao i svakom nepusacu.
Umirujuce deluje i ako e-cigaretu samo drzite u rukama,ne mora se samo koristiti.
Ne treba se krcati zalihama,samo polako,s dve baterije(sta god mozak pokusavao da smisli),flasicom tecnosti i par ketridza ste mirni mesec dana sigurno(kad dodjete do samo par cimova dnevno,preguracete i duze) E da,nema zadaha,nema smrdljivog pepela,nema opusaka,nema smrdjive pepeljare,dima,usmrdele odece,usmrdele kose....
(imati dve ili tri rezervne baterije,da ne bude panike kad zatreperi lampica,pa mora na punjenje,a vama frka,pa da se ne desi da posegnete za smrdljusom)
Izgled,kopija zara,boja filtera,dim,podsvesno zadovoljavaju potrebu i mozak dobija informaciju da je to ona prava(koliko god da smesno zvuci,ali kad posmatrate dim,zar,cigaretu osetite se umirujuce),a tu je i onaj osecaj u plucima kad se udahne.A ne smrde.
Izuzetno je bitno,da onog dana kada se pocne sa koriscenjem e-pljuge,obicne izbegavati(sve sto imate u steku pobacati ili podeliti),jer ubijaju i ukus i osecaj elektricne,dakle iskljucivo samo elektricnu.Prva 3-4 dana su kriticna,mozak ce da vam postavlja razne zamke(nije to to,sta cu ako se isprazni,nemam dovoljno filtera,premalo tecnosti,premalo dima,ovo je slabo isl),posle je vec lakse.Nema smrada izmedju kaziprsta i srednjaka,nema amonijaka,sumpora i ostalih sranja koja trpaju u obicnu pljugu.
U pocetku je najbolje pridrzavati se uputstava(10-12 cimova koji bi simulirali jednu popusenu cigaretu pa onda pauza dok se atomizer ne ohladi,a i baterija nece tako brzo vrisnuti),ali truditi se da se to ne cini cesto i bolje je cimnuti dva tri cima,kad god osetite potrebu za pusenjem,umesto purnjati ceo krug.Postepeno smanjivati i to.
Setite se da su pljuge poskupele...opet..a sve su budjavije.I poskupece opet.
Posle nedelju dana,kad bi ste potegli cim obicne pljuge,imali bi osecaj kao da ste udahnuli cim tompusa.Tad vec dim cigarete pocinje da vam smeta,kao i svakom nepusacu.
Umirujuce deluje i ako e-cigaretu samo drzite u rukama,ne mora se samo koristiti.
Ne treba se krcati zalihama,samo polako,s dve baterije(sta god mozak pokusavao da smisli),flasicom tecnosti i par ketridza ste mirni mesec dana sigurno(kad dodjete do samo par cimova dnevno,preguracete i duze) E da,nema zadaha,nema smrdljivog pepela,nema opusaka,nema smrdjive pepeljare,dima,usmrdele odece,usmrdele kose....
понедељак, 9. јануар 2012.
Sad se setih sna od jutros jbt.
U pocetku zombiji oko mene,bezim u neku zgradu,ono sve isto ko u filmovima,penjem se gore,nailazim na neke prezivele,idemo sad zajedno,medjutim kako nalecu zombiji jedonog po jednog ujedaju i oni se pretvaraju,ja ostajem sam,bezim do vrha zgrade,al do gore ima i neki tobogan kao garaze za kola,kao da jos gore iznad zgrade ima garaza.
Tu srecem jos neke prezivele.I nagrcu,ima ih dosta.
Onda se spustam dole,koknem dva tri zobija,jedan me ujede za prst,medjutim,ono kao kod mene se ne vazi,ne menjam se,bejzbolka mi je u ruci,okrecem se ka nekoj zgradi,a iz nje izlazi jebeni postar(reko koji ce kurac postar i jos radi,a grad pun zombija),skrenem pogled desno prilazi mi neka lepa riba,plavusica,vezan repic,u teksas jaknici,medjutim zabodem je bejzbolkom,al onda provalim da nije zombi pa se izvinjavam,ljubim je u celo,kao jao izvini izvini izvini(ma picko!!!),medjutim iza nas beze jos neki ljudi,a iza su zombiji,onda premlatim jednog i bezim.
Onda sam u podrumu-sobi kod ortaka,provaljujem da zombija nema nego se nesto snima,a ja pobih ljude jbt.Penjemo se gore,pa se opet spustamo,e sad na jednom zidu celom duzinom ima police sa knjigama,prilazim,on mi pokazuje nekih desetak knjiga koje je uzeo i onda vidim ogromnu koricenu knjigu koja je u nekoj futroli,crno-zuta,nesto u vezi kompova.
Medjutim ja da pipnem vidim da je to kutija i unutra je cokolada,ona debela velika,neka flasa i ta knjiga,medjutim pogledam levo,sad je tu otvor za neku radnju,prodavacica nesto prodaje,a ortak pizdi jer su mu neke dzidzamidze pomaznjavali.
Sad ulazim u tu radnjicu,medjutim ogromna je ko trzni centar,nailazim na neke djitre,razgledam ih i dolazim do neke staklene vitrine.Tu gledam neke DVD-ove,znam da je bio neki DVD Kleptona,neki live,nebitno.Prilazi neki matori tripuje se da sam prodavac,medjutim ,ja mu kao prodajem DVD,za nekih 700 kinti,al vidim da dolaze pravi prodavci,grabim dva crvena kofera za fender,dolazim do onih djitri i u kofere trpam barem 15 gitara(!?),i zgranut sam kako moze toliko da stane.
Onda izlecem u stilu desperada(onaj marijaci s dva kofera) bezim do nekog grada,mali gradic,kao onaj u filmu Tri amigosa,na jednom kraju ispred ulaza u nesto sto je kao crkva stoje neke camuge,na sredini grada su isto neki,da li talijani il siptari(ma isti kurac),a na drugom kraju grada latinosi.I prilazim latinosima,trazim pistolj,medjutim odjebu me,oteram ih u picku materinu,pa prilazimsiptarima,zabadam jednog koferom po contari,otimam utoku,prilazim camugama i upucavam ih i krenem da begam a sad me jure svi i crnje i siptari i latinosi.
Medjutim nesto mi se ne svidja,sve se premotava do upucavanja crnja,tu je porse,ubacujem kofere ulecem u kola i brm brm,ali kola gledam,kao kad pikas igricu.I picim picim picim,dolazim do gajbe,medjutim sad imam samo jedan kofer,torbu s malo manje od milion dolara,otvaram kofer,vadim nekih 5-6 gitara,redjam ih na kauc i to je to
Tu srecem jos neke prezivele.I nagrcu,ima ih dosta.
Onda se spustam dole,koknem dva tri zobija,jedan me ujede za prst,medjutim,ono kao kod mene se ne vazi,ne menjam se,bejzbolka mi je u ruci,okrecem se ka nekoj zgradi,a iz nje izlazi jebeni postar(reko koji ce kurac postar i jos radi,a grad pun zombija),skrenem pogled desno prilazi mi neka lepa riba,plavusica,vezan repic,u teksas jaknici,medjutim zabodem je bejzbolkom,al onda provalim da nije zombi pa se izvinjavam,ljubim je u celo,kao jao izvini izvini izvini(ma picko!!!),medjutim iza nas beze jos neki ljudi,a iza su zombiji,onda premlatim jednog i bezim.
Onda sam u podrumu-sobi kod ortaka,provaljujem da zombija nema nego se nesto snima,a ja pobih ljude jbt.Penjemo se gore,pa se opet spustamo,e sad na jednom zidu celom duzinom ima police sa knjigama,prilazim,on mi pokazuje nekih desetak knjiga koje je uzeo i onda vidim ogromnu koricenu knjigu koja je u nekoj futroli,crno-zuta,nesto u vezi kompova.
Medjutim ja da pipnem vidim da je to kutija i unutra je cokolada,ona debela velika,neka flasa i ta knjiga,medjutim pogledam levo,sad je tu otvor za neku radnju,prodavacica nesto prodaje,a ortak pizdi jer su mu neke dzidzamidze pomaznjavali.
Sad ulazim u tu radnjicu,medjutim ogromna je ko trzni centar,nailazim na neke djitre,razgledam ih i dolazim do neke staklene vitrine.Tu gledam neke DVD-ove,znam da je bio neki DVD Kleptona,neki live,nebitno.Prilazi neki matori tripuje se da sam prodavac,medjutim ,ja mu kao prodajem DVD,za nekih 700 kinti,al vidim da dolaze pravi prodavci,grabim dva crvena kofera za fender,dolazim do onih djitri i u kofere trpam barem 15 gitara(!?),i zgranut sam kako moze toliko da stane.
Onda izlecem u stilu desperada(onaj marijaci s dva kofera) bezim do nekog grada,mali gradic,kao onaj u filmu Tri amigosa,na jednom kraju ispred ulaza u nesto sto je kao crkva stoje neke camuge,na sredini grada su isto neki,da li talijani il siptari(ma isti kurac),a na drugom kraju grada latinosi.I prilazim latinosima,trazim pistolj,medjutim odjebu me,oteram ih u picku materinu,pa prilazimsiptarima,zabadam jednog koferom po contari,otimam utoku,prilazim camugama i upucavam ih i krenem da begam a sad me jure svi i crnje i siptari i latinosi.
Medjutim nesto mi se ne svidja,sve se premotava do upucavanja crnja,tu je porse,ubacujem kofere ulecem u kola i brm brm,ali kola gledam,kao kad pikas igricu.I picim picim picim,dolazim do gajbe,medjutim sad imam samo jedan kofer,torbu s malo manje od milion dolara,otvaram kofer,vadim nekih 5-6 gitara,redjam ih na kauc i to je to
субота, 24. децембар 2011.
Izjava Saleta Leri Flinta iz knjige Bigzonomikon
Izjava Saleta Leri Flinta
I opet vam kažem,s vašom izjavom možete d’obrišete dupe.Držite me u buvari koliko ’’oćete,osudite me,ubijte me ako ’oćete,da bi dobili žrtvu kojom ćete održavati iluziju koju nazivate pravdom,ali ne mogu vam reći ništa više od onoga što sam već rekao,jbt. Ništa nisam dod’o,ništa slag’o,a ako je nešto ostalo nejasno,to je zbog oblaka užasa koji se nadvio nad moj zgranuti razum- i zbog sve one jeze koja se nadvila nadamnom.
Ponavljam,ne znam šta je s Ivanom,mada se nadam da sada mirno počiva negde,ako je to ikako moguće.Istina je da smo 5 godina svirali u tom BIGZ-u,i da sam učestvovao u pravljenju strašno jebeno dobrog mjetala.Ne poričem da smo nosili instrumente,kablove,pedale i ostala sranja,to šta više potvrđujem; jer sve te stvari su igrale ulogu u onoj jedinoj groznoj sceni koja će ostati kao nožem urezana u moja pomućena sećanja.Ali o onome što je usledilo, i žašto su me našli sledećeg jutra samog i ošamućenog na ulazu u zgradu BIGZ-a,moram i dalje tvrditi da ne znam ništa,izuzev ovoga što sam vam već nekoliko puta rekao.Kažete nema nijednog mesta koje može da posluži kao scena za ovo sto sam izjavio,e pa ima.Zgrada BIGZ-a.Zašto se Ivan nije vratio,to samo on ili njegova senka – ili nešto bezimeno što ne mogu opisati može da vam kaže.
Kao što sam rekao,dugo imasmo probe u tom BIGZ-u,u kom ima brdo studija,gde mo’š se izgubiš dok pljuneš.Sećam se da me podišla jeza kad sam prvi put ušao u lift,jebem ti sunce žarko.Ne znam koji nas je kurac terao da te noći imamo probu,a poslednje što sam očekivao je bilo to što nas je zadesilo.U moju dušu se urezala slika tej ejdne scene,koju ću pamtim dok sam živ.
Studio je bio na sedmom spratu,u zamračenom delu hodnika,kroz koji ni pacovi ne smeju proći bez da provere jel bezbedno.Na sve strane je bilo znakova zanemarenosti i oronulosti i mene je, izgleda ,opsedala misao da smo Ivan,ostali i ja,jedini koji se tamo nalazimo.Nad hodnikom ,slabašna svetlost je virila kroz ubitačna isparenja gandže i dima koja su se izlivala iz nečuvenih katakombi koje su izigravale studija na tom spratu i pri toj svetlosti sam mogao da razaberem odvratne nizove gnusnih grafita,govana i mahovine,sve to polusrušeno i zaraslo u paučinu,umrljano pišaćkom,vlagom i pitaj boga čega sve još.
Prvi jasni utisak mog vlastitog prisustva u ovom strašnom nekroBIGZ-u odnosi se na trnutak kad sam zastao dispušim pljugu ispred izvesnog,napola sjebanog ulaza u klonju.Tad sam primetio da imam baterijsku lampu u džepu.Nismo izgovorili ni reč,jer smo se spremali da žežemo žestok mjetal i bez oklevanja udarismo po džn džn-u.Nakon probe,ispijenih 3-4 krmače jelena,završismo žestoku svirku i krenusmo kući.Ekipa ode,ostasmo Ivan i ja da čekamo busa,međutim u jednom trenutku, Ivan itvali da je zaboravio kabl.E u kurac,aj nazad.
Na ulazu u BIGZ,mi reče. ’’Aj brate neka ja ću,sačekaj me ovde’’, rekao je,’’ bedak da se i ti cimaš do gore’’.Još uvek mi u sećanju odzvanjaju ove reči i još uvek se sećam svog protivljenja.Izgleda da mi bio bedak da ide sam,reko da mu pravim društvo u onim katakombama,no insistirao je d’ide sam.Ušao je u taj lift i krenuo gore.Još za tren sam mogao da čujem struganje sajle lifta,ali zvuka nestade.Bio sam sam i čekao sam.
Neprestano sam gledao na sat,jer jebote,otićiće mi noćni,šta ću onda.i grozničavo,zabrinuto čekao ortaka,ali njega nije bilo.Tada ga pozvah i iz moba dopre slabašno krčanje i ja pozvah svog ortaka napetim glasom metalskim.Ma koliko da sam stepeo,ipak sam bio nespreman na reči koje su doprle do mene,tako uplšene i drtave,kakve nikad nisam čuo,da sam momentalno malo pišnuo niz nogavicu.On koji je tako mirno ušao u lift,sada me je zvao odozgo drhtavim šapatom,strašnijim od najgoreg vriska:
’’Brate jebote!Kad bi samo video ono što ja gledam!’’
Nisam mogao da odgovorim.Mogao sam samo da čekam da nastavi.Tada se opet čuo izbezumljeni glas.
’’Sale Leri Flintu,jebote,to je grozno-čudovišno-neverovatno.Ja sam zgranut!’’
Ovoga puta glas me nije izdao i sasuh u slušalicu bujicu pitanja.
’’Šta je?Šta je?Instrumenti?Pacovi?Bubašvabe?’’
Još jednom začuh glas ortaka svog,još uvek promukao od straha,ali sada već,izgleda sa prizvukom očajanja.
’’Ne mogu ti reći,brate!To je potpuno nezamislivo,ja sam zgranut,ne usuđujem se da ti kažem,nema čoveka koji to može saznati i ostati živ!’’
Opet tišina,izuzev mojih sada već paničnih pitanja.I tada,Ivano glas,na vrhuncu još većeg zaprepašćenja:
’’Sale brate!Kumim te Bogom,smesta beži!BEŽI!!!Brzo,ostavi sve i beži odavde,to ti je jedini spas!ŠIBAJ BREEE!!!NE TRAŽI DA TI OBJAŠNJAVAM BEŽIIII!Kidaj bre jebote!’’
Pribrao sam se malo i povikao da dolazim gore,ali na ovo,glas mog ortaka se pretvorio u krik krajnjeg beznađa.
’’NEEEE!!!!!Nemoj!Ne razumeš!Prekasno je!Beži jebote!’’
Pokušavao sam da ga ne poslušam,da se popnem,ali sledeći njegov šapat zatekao me je još uvek nepomičnog,okovanog potpunim užasom.
’’Sale brate,požuri...Ne vredi moraš ići,bolje jedan nego dvojica...’’
Ovde Ivanov šapat naraste do krika.
’’Prokleti bili ti pakleni,samo naviru.U KURAC!!!KIDAJ!KIDAJ!!!KIDAAAAAJ!!!!’’
Posle toga nastala je tišina.Ne znam koliko sam dugo stajao tako,mucajući,dozivajući.
I tada dopre do mene vrhunski od svih užasa,neverovatna,nepojmljiva,upravo neizreciva stvar.Kažem dugo sam tako čekao nakon što je Ivan vrišteći izgovorio poslednje očajničko upozorenje i samo su se moji krici sada čuli.Ali posle izvesnog vremena opet se nešto čulo u slušalici.Opet sam ga dozvao.’’Ivane,jesi li tamo?’’ i u odgovoru čuo sam ono što je nadnelo oblak užasa nad moj razum.Ne pokušavam da objasnim tu stvar,taj glas,niti se usuđujem da pokusam da ga opišem,jer pri prvim rečima sam izgubio svest i ničega se ne sećam sve do trenutka kad sam se probudio u urgentnom.Da li da kažem da je glas bio dubok,potmuo,grolujuć,udaljen,vanzemaljski,neljudski,bestelesan?Šta da kažem?Koju posluku porat?To je kraj mog doživljaja i kraj moje priče.Čuo sam ga,dok sam stajao tamo kod ulaza u BIGZ,čuo sam ga kako izvire iz slušalice.
Evo šta je rekao.
’’Budalo,Ivan je MRTAV!’’
I opet vam kažem,s vašom izjavom možete d’obrišete dupe.Držite me u buvari koliko ’’oćete,osudite me,ubijte me ako ’oćete,da bi dobili žrtvu kojom ćete održavati iluziju koju nazivate pravdom,ali ne mogu vam reći ništa više od onoga što sam već rekao,jbt. Ništa nisam dod’o,ništa slag’o,a ako je nešto ostalo nejasno,to je zbog oblaka užasa koji se nadvio nad moj zgranuti razum- i zbog sve one jeze koja se nadvila nadamnom.
Ponavljam,ne znam šta je s Ivanom,mada se nadam da sada mirno počiva negde,ako je to ikako moguće.Istina je da smo 5 godina svirali u tom BIGZ-u,i da sam učestvovao u pravljenju strašno jebeno dobrog mjetala.Ne poričem da smo nosili instrumente,kablove,pedale i ostala sranja,to šta više potvrđujem; jer sve te stvari su igrale ulogu u onoj jedinoj groznoj sceni koja će ostati kao nožem urezana u moja pomućena sećanja.Ali o onome što je usledilo, i žašto su me našli sledećeg jutra samog i ošamućenog na ulazu u zgradu BIGZ-a,moram i dalje tvrditi da ne znam ništa,izuzev ovoga što sam vam već nekoliko puta rekao.Kažete nema nijednog mesta koje može da posluži kao scena za ovo sto sam izjavio,e pa ima.Zgrada BIGZ-a.Zašto se Ivan nije vratio,to samo on ili njegova senka – ili nešto bezimeno što ne mogu opisati može da vam kaže.
Kao što sam rekao,dugo imasmo probe u tom BIGZ-u,u kom ima brdo studija,gde mo’š se izgubiš dok pljuneš.Sećam se da me podišla jeza kad sam prvi put ušao u lift,jebem ti sunce žarko.Ne znam koji nas je kurac terao da te noći imamo probu,a poslednje što sam očekivao je bilo to što nas je zadesilo.U moju dušu se urezala slika tej ejdne scene,koju ću pamtim dok sam živ.
Studio je bio na sedmom spratu,u zamračenom delu hodnika,kroz koji ni pacovi ne smeju proći bez da provere jel bezbedno.Na sve strane je bilo znakova zanemarenosti i oronulosti i mene je, izgleda ,opsedala misao da smo Ivan,ostali i ja,jedini koji se tamo nalazimo.Nad hodnikom ,slabašna svetlost je virila kroz ubitačna isparenja gandže i dima koja su se izlivala iz nečuvenih katakombi koje su izigravale studija na tom spratu i pri toj svetlosti sam mogao da razaberem odvratne nizove gnusnih grafita,govana i mahovine,sve to polusrušeno i zaraslo u paučinu,umrljano pišaćkom,vlagom i pitaj boga čega sve još.
Prvi jasni utisak mog vlastitog prisustva u ovom strašnom nekroBIGZ-u odnosi se na trnutak kad sam zastao dispušim pljugu ispred izvesnog,napola sjebanog ulaza u klonju.Tad sam primetio da imam baterijsku lampu u džepu.Nismo izgovorili ni reč,jer smo se spremali da žežemo žestok mjetal i bez oklevanja udarismo po džn džn-u.Nakon probe,ispijenih 3-4 krmače jelena,završismo žestoku svirku i krenusmo kući.Ekipa ode,ostasmo Ivan i ja da čekamo busa,međutim u jednom trenutku, Ivan itvali da je zaboravio kabl.E u kurac,aj nazad.
Na ulazu u BIGZ,mi reče. ’’Aj brate neka ja ću,sačekaj me ovde’’, rekao je,’’ bedak da se i ti cimaš do gore’’.Još uvek mi u sećanju odzvanjaju ove reči i još uvek se sećam svog protivljenja.Izgleda da mi bio bedak da ide sam,reko da mu pravim društvo u onim katakombama,no insistirao je d’ide sam.Ušao je u taj lift i krenuo gore.Još za tren sam mogao da čujem struganje sajle lifta,ali zvuka nestade.Bio sam sam i čekao sam.
Neprestano sam gledao na sat,jer jebote,otićiće mi noćni,šta ću onda.i grozničavo,zabrinuto čekao ortaka,ali njega nije bilo.Tada ga pozvah i iz moba dopre slabašno krčanje i ja pozvah svog ortaka napetim glasom metalskim.Ma koliko da sam stepeo,ipak sam bio nespreman na reči koje su doprle do mene,tako uplšene i drtave,kakve nikad nisam čuo,da sam momentalno malo pišnuo niz nogavicu.On koji je tako mirno ušao u lift,sada me je zvao odozgo drhtavim šapatom,strašnijim od najgoreg vriska:
’’Brate jebote!Kad bi samo video ono što ja gledam!’’
Nisam mogao da odgovorim.Mogao sam samo da čekam da nastavi.Tada se opet čuo izbezumljeni glas.
’’Sale Leri Flintu,jebote,to je grozno-čudovišno-neverovatno.Ja sam zgranut!’’
Ovoga puta glas me nije izdao i sasuh u slušalicu bujicu pitanja.
’’Šta je?Šta je?Instrumenti?Pacovi?Bubašvabe?’’
Još jednom začuh glas ortaka svog,još uvek promukao od straha,ali sada već,izgleda sa prizvukom očajanja.
’’Ne mogu ti reći,brate!To je potpuno nezamislivo,ja sam zgranut,ne usuđujem se da ti kažem,nema čoveka koji to može saznati i ostati živ!’’
Opet tišina,izuzev mojih sada već paničnih pitanja.I tada,Ivano glas,na vrhuncu još većeg zaprepašćenja:
’’Sale brate!Kumim te Bogom,smesta beži!BEŽI!!!Brzo,ostavi sve i beži odavde,to ti je jedini spas!ŠIBAJ BREEE!!!NE TRAŽI DA TI OBJAŠNJAVAM BEŽIIII!Kidaj bre jebote!’’
Pribrao sam se malo i povikao da dolazim gore,ali na ovo,glas mog ortaka se pretvorio u krik krajnjeg beznađa.
’’NEEEE!!!!!Nemoj!Ne razumeš!Prekasno je!Beži jebote!’’
Pokušavao sam da ga ne poslušam,da se popnem,ali sledeći njegov šapat zatekao me je još uvek nepomičnog,okovanog potpunim užasom.
’’Sale brate,požuri...Ne vredi moraš ići,bolje jedan nego dvojica...’’
Ovde Ivanov šapat naraste do krika.
’’Prokleti bili ti pakleni,samo naviru.U KURAC!!!KIDAJ!KIDAJ!!!KIDAAAAAJ!!!!’’
Posle toga nastala je tišina.Ne znam koliko sam dugo stajao tako,mucajući,dozivajući.
I tada dopre do mene vrhunski od svih užasa,neverovatna,nepojmljiva,upravo neizreciva stvar.Kažem dugo sam tako čekao nakon što je Ivan vrišteći izgovorio poslednje očajničko upozorenje i samo su se moji krici sada čuli.Ali posle izvesnog vremena opet se nešto čulo u slušalici.Opet sam ga dozvao.’’Ivane,jesi li tamo?’’ i u odgovoru čuo sam ono što je nadnelo oblak užasa nad moj razum.Ne pokušavam da objasnim tu stvar,taj glas,niti se usuđujem da pokusam da ga opišem,jer pri prvim rečima sam izgubio svest i ničega se ne sećam sve do trenutka kad sam se probudio u urgentnom.Da li da kažem da je glas bio dubok,potmuo,grolujuć,udaljen,vanzemaljski,neljudski,bestelesan?Šta da kažem?Koju posluku porat?To je kraj mog doživljaja i kraj moje priče.Čuo sam ga,dok sam stajao tamo kod ulaza u BIGZ,čuo sam ga kako izvire iz slušalice.
Evo šta je rekao.
’’Budalo,Ivan je MRTAV!’’
четвртак, 15. децембар 2011.
Gavran
Od kada si sinoć odletela s drugim,
naše gnezdo,prazno je,
ostalo je možda još pokoje pero,
ali to je sve moj Gavraneeeee.
Sećaš li se onda kad smo nebom leteli,
hleb od golubova otimali,
svaka krošnja,svaki krov,svaki park je bio naš.
O,zašto si zašto,odletela sad baš.
Naša deca su gladna,čuješ,gladna su.
Još jedno jaje se izleglo,tu na Lukasu.
A tebe nema,ptičurino,nema te,
kako će tvoja deca bez tebe.
Gavrane Moj,da živiš 300 godina ti
žele ti žele,drugari iz jata,tvoji.
naše gnezdo,prazno je,
ostalo je možda još pokoje pero,
ali to je sve moj Gavraneeeee.
Sećaš li se onda kad smo nebom leteli,
hleb od golubova otimali,
svaka krošnja,svaki krov,svaki park je bio naš.
O,zašto si zašto,odletela sad baš.
Naša deca su gladna,čuješ,gladna su.
Još jedno jaje se izleglo,tu na Lukasu.
A tebe nema,ptičurino,nema te,
kako će tvoja deca bez tebe.
Gavrane Moj,da živiš 300 godina ti
žele ti žele,drugari iz jata,tvoji.
понедељак, 28. новембар 2011.
Iz opusa komunizam blues
Da sam Mao
Da sam Mao
ne bi se ni skolovao
Da sam Mao
i najgrdju ribu bi izebao
Da sam Mao
mlogo bi se radovao
Da sam Mao
i iz crkvu bi krao
Da sam Mao
celu njivu bi poorao
Da sam Mao
nikad ne bi propao
Da sam Mao
i po kapitalizam pljuvao
Da sam Mao
ne bi se ni prao
Da sam Mao
svi bi pacovi potrovao
Da sam Mao
i stojecke bi srao
Da sam Mao
i uz vetar pisao
Da sam Mao
s stapici bi klao
Da sam Mao
s zenu bi se posvadjao
Da sam Mao
31. sina iz kucu isterao
Da sam Mao
rakiju bi od pirinac ispekao
Da sam Mao
struju ciganima isekao
Da sam Mao
u kafanu bi se raspojasao
Da sam Mao
i konobarku silovao
Da sam Mao
u dvorac bi stanovao
Da sam Mao
milku bez mrmota zamotao
Da sam Mao
konji vrani bi jahao
Kad bi bio Mao.
Da sam Mao
ne bi se ni skolovao
Da sam Mao
i najgrdju ribu bi izebao
Da sam Mao
mlogo bi se radovao
Da sam Mao
i iz crkvu bi krao
Da sam Mao
celu njivu bi poorao
Da sam Mao
nikad ne bi propao
Da sam Mao
i po kapitalizam pljuvao
Da sam Mao
ne bi se ni prao
Da sam Mao
svi bi pacovi potrovao
Da sam Mao
i stojecke bi srao
Da sam Mao
i uz vetar pisao
Da sam Mao
s stapici bi klao
Da sam Mao
s zenu bi se posvadjao
Da sam Mao
31. sina iz kucu isterao
Da sam Mao
rakiju bi od pirinac ispekao
Da sam Mao
struju ciganima isekao
Da sam Mao
u kafanu bi se raspojasao
Da sam Mao
i konobarku silovao
Da sam Mao
u dvorac bi stanovao
Da sam Mao
milku bez mrmota zamotao
Da sam Mao
konji vrani bi jahao
Kad bi bio Mao.
Пријавите се на:
Постови (Atom)